Virovtica.com
     
 
Iveš piše
 
 

Iz "Hrvatskog tjednika" broj 5. dne 3. veljače 1940.

Iveš piše: precjenjeni gospodine urednik
Ono tele od moje Junce kak sam vam za bošć piso Ovi dana je crklo; koliko sam noći prodrmjo krajnjeg a sad je sve zabajdav: kad čojka ufati neki Fras ond ga drži pa drži nemaš pa nemaš Sreće eto tak je to i stom španjolskom Slinavkom ili kakob vi gospodne to kazali gripom, koja je Slinavka sad i na Nas paure došla; kodnas je sve balavo čila Kuća šmrca a i cila virovtica šmrca: svi se vuku ko prebiti Mački; pravo kaže Naš svit đe je jedno zlo tam dođe i drugo.
Od ove bola ju pojela i Slinavku od nje umro je ovi dana i Moj stari japo u 95 godni; red je da ga spremimo i Mene je poslo moj japo najprije u vinograd u Klit da dovezem Dajmižonu rizlinga *) a usput da dovezem lisa od moga imenjaka Iveša kad je imenjak Iveš Tovarjo samnom lisa ukola trknio je s lisom u Dajmižon tak jako daje Puko i sav je Rizling iscurjo skupa s Tudumom, Iveš mije obečo vino vrat al istom sa 8 dana: tak sam ja eto osto bez Vina: ova treća nesreća? tak me je ražalostila dab bolje voljo dam je srce puklo neg moj Dajmižon; pa štać sad i tkoč mi doč Verestovat kad u kući nema kap vina: no daste gospodne čuli kak me moj japo napsovo ko Psa i kazom kak će on plakat kad nema vina jer znate On je tvrde naravi pa nemož pust suzu ako negucne malo Tuduma.

Et vidite gospodne urednik zlo za gorim cilu noć i dva Dana moro sam ja i japo drmt uz mrtvog Starjapu onak nasuvo: ni vrag dab došo naravno jer nij bilo vina Kodas čuli il znali dam je puko Dajmižon: a rodbine ni blizu jer, nij bilo što za naslidt: znam vib kazali pa kak mog gospoda bit bez vina mog i pauri ali, kaki gospodne urednik pa i kod gospode je to Adet sam oni piju manje Tuduma.
Svejedno smo Starjapu lipo spremili za onaj Svit kupjo sam sve da nas neb Komšije oblajavali čak sam mu dao mog novog Reklna sam nisam kupjo štrimflje od flora jer te ima Moja kći Marca i ne nost jer se skroz vide dlake na njezinim nogama, za Starjapu će bit dobre jer znate on nije imo dlaka nigdi a najmanje na Nogama, pa smo mu lipo te Štrimflje obukli i tak ga lipo otpravili.

Zadnja želja Starjape bila je da ga onaj Grobar karlovčan ukopa tak dab, bio slicem okrenit spram naše Kliti u golom Brdu pa daju to kak bi to kazo vaš mitar - kobajage - mož iz groba vidt, kad sam tu već spomenuo vašeg mitra kazt ču vam da sam već misljo da se je smrzo njegdi kod kakve tuđe fati u Šumi ili daj izgubjo kod vas kondovite a kad tam vi ste mu opet dali da piše u vaše Novne? zar vi gospodne ne vidite kak se mitar iz vas sprda i tjera vam Slinu na usta nekad Rakjom a sad et stom Pečencom a sa sve Poloče i pojede: u Novnama svejedno mitar priznaje das ono njekakve Cipelje došle ugakovo al, daš to bile Ženjske: pa tos one Cipelje što smo ja i japa vidli jer smo čuli kad je Šarč zanjim viko dršte ga ukro mi je najveći broj ženski cipelja, a ono što mitar kaže da je njegva snaja donjela, to nis bile Cipelje već nešto za dite što gaje imala sonim konjskim trgovcem tom je pripovido njegov kum izgakova s kojim se svađo rad Patak.
Žaom je ko Psu da sam se Tolko raspiso o tom vašem mitru i zaboravjo da sam u travuru Za Starjapom.
Precinjeni gospodne urednik već prije dao sam mog Starjapu upisat u onaj Anakadetski tečaj pa sad u vašim novnama napište naka samo počnu učt i neka ne čekaju na Starjapu jer je umro?
Molim vas gospodne ded vi Pitajte sve one što kupe kojekakve Milostinje da kad će već jedared Prestat drnadt oko Naši vrata, pa danam nebude naše Pse.
Pa da vas neb gospodne predugo zaštento s ovim mojim pismom ja vas gospodne na brzu Ruku pozdravljam vaš
Iveš Svitnjak, v.r. Na ispustu 30. sičnja 1940.

*) akob došli verestaši pa da ima.