Virovtica.com
     
 
Iveš piše
 
 

Iz "Hrvatskog tjednika" broj 5. dne 3. veljaèe 1940.

Iveš piše: precjenjeni gospodine urednik
Ono tele od moje Junce kak sam vam za bošæ piso Ovi dana je crklo; koliko sam noæi prodrmjo krajnjeg a sad je sve zabajdav: kad èojka ufati neki Fras ond ga drži pa drži nemaš pa nemaš Sreæe eto tak je to i stom španjolskom Slinavkom ili kakob vi gospodne to kazali gripom, koja je Slinavka sad i na Nas paure došla; kodnas je sve balavo èila Kuæa šmrca a i cila virovtica šmrca: svi se vuku ko prebiti Maèki; pravo kaže Naš svit ðe je jedno zlo tam doðe i drugo.
Od ove bola ju pojela i Slinavku od nje umro je ovi dana i Moj stari japo u 95 godni; red je da ga spremimo i Mene je poslo moj japo najprije u vinograd u Klit da dovezem Dajmižonu rizlinga *) a usput da dovezem lisa od moga imenjaka Iveša kad je imenjak Iveš Tovarjo samnom lisa ukola trknio je s lisom u Dajmižon tak jako daje Puko i sav je Rizling iscurjo skupa s Tudumom, Iveš mije obeèo vino vrat al istom sa 8 dana: tak sam ja eto osto bez Vina: ova treæa nesreæa? tak me je ražalostila dab bolje voljo dam je srce puklo neg moj Dajmižon; pa štaæ sad i tkoè mi doè Verestovat kad u kuæi nema kap vina: no daste gospodne èuli kak me moj japo napsovo ko Psa i kazom kak æe on plakat kad nema vina jer znate On je tvrde naravi pa nemož pust suzu ako negucne malo Tuduma.

Et vidite gospodne urednik zlo za gorim cilu noæ i dva Dana moro sam ja i japo drmt uz mrtvog Starjapu onak nasuvo: ni vrag dab došo naravno jer nij bilo vina Kodas èuli il znali dam je puko Dajmižon: a rodbine ni blizu jer, nij bilo što za naslidt: znam vib kazali pa kak mog gospoda bit bez vina mog i pauri ali, kaki gospodne urednik pa i kod gospode je to Adet sam oni piju manje Tuduma.
Svejedno smo Starjapu lipo spremili za onaj Svit kupjo sam sve da nas neb Komšije oblajavali èak sam mu dao mog novog Reklna sam nisam kupjo štrimflje od flora jer te ima Moja kæi Marca i ne nost jer se skroz vide dlake na njezinim nogama, za Starjapu æe bit dobre jer znate on nije imo dlaka nigdi a najmanje na Nogama, pa smo mu lipo te Štrimflje obukli i tak ga lipo otpravili.

Zadnja želja Starjape bila je da ga onaj Grobar karlovèan ukopa tak dab, bio slicem okrenit spram naše Kliti u golom Brdu pa daju to kak bi to kazo vaš mitar - kobajage - mož iz groba vidt, kad sam tu veæ spomenuo vašeg mitra kazt èu vam da sam veæ misljo da se je smrzo njegdi kod kakve tuðe fati u Šumi ili daj izgubjo kod vas kondovite a kad tam vi ste mu opet dali da piše u vaše Novne? zar vi gospodne ne vidite kak se mitar iz vas sprda i tjera vam Slinu na usta nekad Rakjom a sad et stom Peèencom a sa sve Poloèe i pojede: u Novnama svejedno mitar priznaje das ono njekakve Cipelje došle ugakovo al, daš to bile Ženjske: pa tos one Cipelje što smo ja i japa vidli jer smo èuli kad je Šarè zanjim viko dršte ga ukro mi je najveæi broj ženski cipelja, a ono što mitar kaže da je njegva snaja donjela, to nis bile Cipelje veæ nešto za dite što gaje imala sonim konjskim trgovcem tom je pripovido njegov kum izgakova s kojim se svaðo rad Patak.
Žaom je ko Psu da sam se Tolko raspiso o tom vašem mitru i zaboravjo da sam u travuru Za Starjapom.
Precinjeni gospodne urednik veæ prije dao sam mog Starjapu upisat u onaj Anakadetski teèaj pa sad u vašim novnama napište naka samo poènu uèt i neka ne èekaju na Starjapu jer je umro?
Molim vas gospodne ded vi Pitajte sve one što kupe kojekakve Milostinje da kad æe veæ jedared Prestat drnadt oko Naši vrata, pa danam nebude naše Pse.
Pa da vas neb gospodne predugo zaštento s ovim mojim pismom ja vas gospodne na brzu Ruku pozdravljam vaš
Iveš Svitnjak, v.r. Na ispustu 30. siènja 1940.

*) akob došli verestaši pa da ima.