Iz "Virovitičana" br. 35 dne 6. listopada 1907. godine.

Država od nas traži poreze, da nam sve rebra pucaju, mi svojoj dužnosti udovoljavamo i patimo se dosta, dok koj filir zaslužimo. A taj se dan danas teško zasluži. Nu unatoč toga svega stojimo bez svake zaštite od strane vlasti, tako da nam već svaki vrag konkurira. A tome kao da ide jošte i oblast na ruku.
Ja ću navesti samo dva slučaja za danas, koja bi drugdje bila kadra pobuditi oštar protest od strane obrtnika, ali kod nas sve je pravo pa da nam se neznam što dogodi, jer stojimo bez svake organizacije.
Evo čujte ovo čudo: Županija već koja tri puta razpisala jeftinbu za gradnju škole u jednom selu kraj Gradine. Naši zidarski obrtnici nisu se mogli odvažiti, da to grade, jer je sa županijom teško vašariti - ona bi rado sve badava. Tu mora čovjek uložiti jamčevinu, koje po par godina ne vidi, pa i na plaću mora čekati predugo. - Ali kada se nije javio niti jedan zidarski majstor, to je gradnju kako čujemo preuzeo neki - ratar, poznati Pavoković Nije li to strašno, da se čovjeku, bez obrtnice dade takav posao, a od obrtnika se traži sve i sva.

Ovo također nije u redu: Neka naša gospoda uvađaju po cieloj Virovitici kućne brzojave, tako da u ovom poslu nikada za zasluže naši obrtnici bravari niti jedan filir. To nije liepo prema onoj, šuster ostani kod svog šila.
I tako što nam ne odnesu trgovci koji prodavaju cipele, šešire, kefe, užeta - dapače i gotova odijela, to nam se odnese na gornji način.
Svemu bi se tomu dalo doskočiti, da mi imademo naš obrtni sbor, ali tako i pravo je što nam svaki vrag konkurenciju pravi.
Malo obrtničtvo iz dana u dan propada, a bude li i nadalje tako išlo, ono mora sasma propasti. I žalosno je. Čovjek se muči i pati kao naučnik, kao kalfa a kad postane gazda i kupi si alata, uloži sve svoje u posao tada dođe pa mu konkurira težak.
Čemu dakle da vadimo obrtnice da za nje plaćamo, čemu da plaćamo tecivarinu, porez, namet, trg. komoru itd. Kad možemo bez svega toga čak i - gradnje poduzimati!
Jedan obrtnik.