Iz VirovitiÄkog Hrvatskog glasnika broj 50, dne 30. studenoga 1930. godine.
(crtica iz nedavne prošlosti)
Bilo je to 3. decembra 1927. oko 9 sati pokuca mi netko na vrata. Bio je to redar, koji mi pružao neku cedulju. Mislio sam: vijest za novine, ali sam se silno presenetio kad na njoj proÄitam ove retke: Pozivate se, da danas u 3 sata nastupite zatvor od 3 tjedna!" E, to je bilo gadno. BaÅ¡ pred Božić kad imam najviÅ¡e posla s Božićnim brojem novina, neka idem u zatvor i doÄ‘em kući baÅ¡ na Božić. To mi nije nikako iÅ¡lo u raÄun. A zaÅ¡to sam bio presuÄ‘en: U najvećoj borbi sa radikalima, ja sam neÅ¡to kazao Mati Bodaliji a sreski poglavar glasoviti Huzjak to je jedva doÄekao pa me osudio na 8 dana. Ja sam doduÅ¡e stavio oÅ¡tar utok protiv ove presude na županiju, gdje sam naveo: ako tko koga liÄno uvrijedi to ne spada na policiju - ali veliki župan Božić, koji me imao u nosu, jedva doÄekao presudu, koju dakako odmah potvrdio. ÄŒetrnajst dana sam dobio zato jer sam navodno na mom gradiliÅ¡tu uvrijedio gosp. ing. SkopÄinskog. Ja sam u utoku naveo da je to prosta neistina, jer ja toga gospodina visoko cijenim pa sam baÅ¡ pred par dana bio s njim u samostanu na crnoj kavi. Badava veliki župan je i ovu presudu "osnažio" i tako ovi mene pozvali u najgorje doba u reÅ¡t.
OdluÄio sam da odem u Zagreb pa da se pritužim tamo. PoÅ¡ao sam na vlak, ali kako sam uÅ¡ao u voz, povuÄe me redar za kaput i vikne! "Hej kuda ćete!" Odmah sam se sjetio Å¡ta je na stvari i redaru ljubazno odgovorio: Tražim prijatelja, jeli je doÅ¡ao iz Osijeka!" NaÅ¡ao sam nekog slatinca i s njim otiÅ¡ao s kolodvora, pa da ću kaÅ¡nje na velikom biti oprezniji. Putem na kolodvor otiÅ¡ao sam na Äas g. Franji ĆagljeviÄu, da mu Äestitam imendan. On me zatim sproveo do kapije i tu na svoje razoÄaranje vidimo dva redara: jedan kod Pavokovića drugi kod Igala i gledaju u mene. Å ta sada? I tada nemogu da umaknem... DoÄ‘e mi dobra misao. Oprostim se od g. ĆagljeviÄa i smjeÅ¡eći se odem preko ceste i ravno g. GavranÄiću pa ga umolim kljuÄ od bašće. PoÅ¡ao sam direkt u bolnicu i tu odluÄio par dana ostati, dok razmislim Å¡to ću dalje. LijeÄnici me vrlo lijepo primiÅ¡e. Kako bolujem na srcu, ono mi je od uzbuÄ‘enja jako udaralo. Dobio sam lijek i naskoro u ljepom krevetu ugodno - zaspao. ProÅ¡lo je tri sata poslije podne. Ali mene nema, Huzjak bijesan pozove sve redare pa ih na pasja kola izgrdi. Oni dva u Kolodvorskoj ulici pokorno javiÅ¡e da sam razgovarao s g. Ćagljevićem i otiÅ¡ao preko puta ili u kuću Celića ili g. Lucarića. Oni su ove kuće pretražili, al mene nigdje naÅ¡li nisu. Slijedio je oÅ¡tar nalog da me do veÄera naÄ‘e... Ali meni ni traga.
Kada sam se pod veÄer probudio poÅ¡ljem kući po pouzdanom Äovjeku pismo gdje se nalazim. U bolnici sam marljivo pisao oÅ¡tar Älanak protiv vel. župana dr. Božića. ÄŒetvrti dan oko podne dobježi u moju sobu g. dr. Huzjak, pa mi sav radostan saopći da se za moje zdravlje zanima sam g. veliki župan. Saznali su za moje boraviÅ¡te! Kada sam g. doktoru saopćio o Äem se radi, uskliknuo je: "On da sam to znao rekao bih mu da ste na umoru". Na veÄer istoga dana otiÅ¡ao sam kući. Odmah kako me drugo jutro vidili na ulici pozove me tadaÅ¡nji gradski komesar i vikne: "Gdje si bio, moram te dati odvesti u reÅ¡t!" Ja se veselo nasmijem, pa mu turnem u Å¡aku bolniÄku otpusnicu u kojoj je meÄ‘u inim stajalo; "otpuÅ¡ta se oporavljen u kućnu njegu. Imade se Å¡to viÅ¡e kretati na svježem zraku!"... Tako sam se spasio, hvala domiÅ¡ljatosti mojoj i plemenitoj uviÄ‘avnosti g. direktora bolnice. Pegaz.
