Virovitièan, Broj 4. dne 11. studenoga 1899. godine.
Pred par dana dovezao se neki Trapp Janoš iz Ugarske u Viroviticu, na jednom konju. Poslie podne ode u jednu krèmu, da se malko okrijepi i odmori. Kako je naše ovogodišnje vino vrlo dobro, to je naš Janoš sve pohlepnije pio govoreæi: "Igynk nyolcz napra"! Kod neznamo koje èaše rekao je Eleg (dosta) i ode iz krème. Došavši na svjež zrak, poèelo mu se magliti i on je dobio velikoga - jopca. Teškom mukom se popne u kola i potjera konja pram groblju sv. Brcka. Pošto su ista jako droncala, siðe sa kola, odpreže konja, i kako je bila tama, priveže ga uz ista, ne za ular veæ za rep, zatim legne u kola, te odmah tvrdo usne. Proti jutru probudi ga zima, on se ogleda, sjeti se daje imao konja ali ga sada ne ima. Konju, koji nije imao kao on jopca bilo je prebedasto i on ode u šetnju. Prijaviv stvar policiji ode u Ferièance, odkale je opet morao natrag pješke doèi, jer mu je revna policija našla konja. Dakle èuvajte se - jopca.
